2007. - Priprema za testove

Priprema za testove u Centru počela je praktično odmah po otvaranju 2004. godine, a sa uvozom prvih knjiga za standardizovane testove otvorili smo mogućnost za đake da u prostorijama uče i vežbaju. Pozajmica knjiga nije bila dobra ideja zbog tipične amnezije tinejdžera, tako da je učenje u kancelariji bila uobičajena pojava. Priprema nije uvek bila dostupna svima, a da se ne lažemo, nekome priprema baš i nije bila potrebna.

Đaci su nekada radili u grupama, ali je najčešće bio vidljiv samostalni napor. Knjige za SAT su uvek imale više od 500 stranica i svaka od njih je imala barem pet kompletnih testova. Kandidati za test bi otvorili knjigu, beleške stavili sa jedne strane, a sa druge strane su koristili kopirane papire za unošenje odgovora na pitanja. Papire sa tadašnjim kružićima za odgovore koji su morali da se popunjavaju na testu smo uvek kopirali u značajnoj količini zbog činjenice da je bilo nemoguće konstantno brisati odgovore sa recikliranog papira bez pravljenja rupa.

Sećate se kružića koji su morali da se popunjavaju? Bilo je bitno popuniti ih potpuno, a ne prelaziti granicu olovkom. To smo stalno morali da objašnjavamo kandidatima za test jer su njihove odgovore skenirale posebne mašine sa osetljivim čitačima koje nisu podnosile brljotine. Na samom testu su svi koji su korigovali kružiće iz prethodnih sekcija bili upozoravani da to ne rade, jer time krše pravila testiranja. SAT je sada već u drugoj godini elektronskog polaganja i klikovi su zamenili popunjavanje kružića.

Bez obzira na slatkiše u činiji, sopstvene grickalice, mir i tišinu u popodnevnim satima, frustracije testom su bile česte. Bio je rani februar 2007. godine i naredni test je bio predviđen za sredinu marta. Priča ima srećan kraj jer nerviranje nije uspelo da zaustavi srednjoškolku sa fotografije da uspešno položi SAT. Stipendije nije bilo lako naći u SAD, ali je ona uspela da školovanje nastavi u Evropi.

Grrrr